Историјат
Историјски посматрано, сва насеља на територији општине Сечањ су веома рано формирана, али је већина насеља, услед бројних ратних разарања, нестајала са историјске сцене, да би се након одређеног временског периода, поново формирала.
Многобројни споменици археологије потврђују постојање живота на овим просторима у доба праисторије, неолита и бронзаног доба.
Сечањ је израстао на малом узвишењу у близини Тамиша. Окруживали су га велепоседи Аласег. Вероватно је био најближи данашњој локацији места. Цело подручје је било, под непосредном контролом жупаније Кеве, данас Ковин. Атар се граничио са атарима Боке, Сарче (Сутјеске) и Модоша (Јаша Томић).
Први писани трагови датирају из 1338. године.
Писани документи о Сечњу потичу из времена владавине Аустријанаца. По преузимању власти постављен је нови гувернер Флоримунд Клаудије Мерси. Он је начинио попис целокупног становништва. У то време, Сечањ је имао 27 насељених кућа. Припадао је бечком диштрикту темишварског Баната. Девет година касније у евиденцији су остале само 24 куће у селу.
Ови крајеви су под војном управом били до 1751. године. Пописом из 1773. године евидентан је већи број становника, било је чак 113 кућа.
Сечањ је уступљен загребачком капитолу као замена за Хрватска добра 1801. године. Четири године касније Српско становништво се под притиском одселило на границу немачко-банатске регименте и основало насеље Самош.
Тек 1824. године село је добило православног свештеника. Две године касније приор (католички свештеник) Александар Алоговић одобрава изградњу цркве. У времену од 1828. до 1833. године подигнута је католичка црква са два торња. Доминирала је центром места. У прво време овај верски објекат покривен шиндром, касније црепом. Црква је 1967. године срушена а на њеном месту је подигнута бензиска пумпа.
После протеривања Турака и насељавања мађарског живља место је 1888. године добило ново име Торонтал – Сзесзанy (Торонталски Сечањ).
Данашње име коначно је устројено 1922. године. Прави, извори корени садашњег назива Сечањ нису познати.
Велика поплава је била 1905. године и одмах је започета изградња насипа дуж обале Тамиша. Регулација речног корита је завршена 1908. године.
Државни порез 1908. године износио је 27.130, општински прирез 20.622 круна. Свеукупне обавезе становништва износиле су 68.968 круна или 26.6 круна по глави становника. према том податку Сечањ је имао 2.592 становника.
У прво светском рату, у бици на Добруџи, 24. августа 1916. године међу 18.510, било је и 6.225 војника из Баната, Срема, Бачке и Барање. Међу њима је било и Сечањаца. У том рату је погинуло око 30 становника Сечња.
Сечањ је 1919. године припојен Торонталско- тамишкој жупанији.Одлуком владе Демократске Федеративне Југославије у Сечањ су, после национализације немачке имовине, доселили 17. и 21. септембра 1945. године 238 домаћинстава из Билеће. Из мостарског краја доселили су 25. априла 1946. године, Косовски живаљ се доселио 26. маја исте године.
Поједине слике преузете са сајта www.hog-setschan.de