Овај део Баната насељавали су народи разних језичких група и вероисповести, што је уствари изражавало вољу владара које је Банат често мењао. Ове крајеве, све до Темишвара, прво су населили Срби са југа, из Рашке и касније из Србије, затим су дошли Мађари, а потом Немци са севера. Било је и нешто муслиманског живља.
У попису 1811. године Сечањ је имао 905 становника, а дванаест година касније, 1823. године, било је 1.306 становника. Те године у школи је било 298 ученика, док је 1807. године био 201 ученик.
Према попису из 1816. године у месту је било 204 куће. Почетком XИX века, тачније 1827. године било је 1.489 римо-католика, 110 православаца и један евангелист.
Број становника се кретао: 1869. године 2.122, 1880. 2.246, 1890. 2.517, 1900. 2.596 и 1910. 2.174 становника.
Приликом пописа становништва 31. јануара 1921. године пописано је укупно 2.343 становника од којих је Срба било свега 66, Словака 8, осталих Словена четири, Рмуна 24, Немаца 2.090, Мађара 104 и осталих 47.
Сечањ су населиле породице из билећког и мостарског среза, те је један број са Косова и Метохије и Македоније. То је био период опште колонизације Војводине. Насељавање је почело 17. и 21. септембра 1945. године и трајало је до наредне 1946. године. Укупно је коначно насељено 309 домаћинстава са 1.798 чланова. У месту су према непотпуним податцима била затечена 24 српска домаћинства, четири румунска, 16 мађарских, седам немачких и 16 домаћинстава Рома. Тако да је у првој половини 1946. године било укупно 2.022 становника.
Према попису из 1985. године Сечањ укупно има 2.718 становнника од којих је 2.391 Срба, 35 Румуна, 32 Мађара, 246 Рома и 14 осталих.

(Монографија, 1987)

У протеклом периоду није значајније измењен број становника. Сечањ према попису из 1991. године има 2.688 становника од којих је 2.360 Срба, 28 Мађара, 2 Немца, 247 Рома, 17 Румуна и осталих 34.