25 ГОДИШЊИЦА РАДА КЛУБА ЗАВИЧАЈАЦА СЕЧАЊ
28.06.1994. – 28.06.2019. ГОДИНЕ ВРЕМЕНСКИ ЈЕ ПЕРИОД У КОМЕ СЕ НА, ОСНОВАМА ФОРМИРАНОГ УДРУЖЕЊА „ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ СЕЧАЊАЦА“ СЕЧАЊ почео одвијати, одвијао се и наставља да се одвија рад који за подлогу свог постојања је поставио један општи циљ – окупљање свих оних којима је Сечањ у срцу, свих оних који Сечњу желе просперитет и да у том делу – без обзира где се налазили дају свој допринос.
Шира подлога напред наведеног има и јачу основу – кроз оснивачки акт Удружења, више или мање видљиво у нормативном делу донете докумантације која се тражи од сличних удружења огледа се – на жељи и стремљењу да се донете или створене традиционалне и културне особености и вредности очувају, да се ген потомака сачува у једном новом амбијенту, да се исти пренесе на поколења која долазе, да се, уз уважавање свих новонасталих промена на свим пољима живота и деловања не заборави – ко сам, ко смо, који су моји корени, које су то вредности које се не могу и не смеју оставити по страни – без обзира на све друштвено – техничке и развојне компоненте које је донео и доноси савремени развој сваког друштва.
Тај рад који се одвија у континуитету пуних 25 година сам по себи носи тежину и има неспорну вредност – оправдано се поставља у оквире ЈУБИЛЕЈА и носи епитет – ЈУБИЛАРНОГ! Ући у анализе и оцене успешности и конкретног доприноса самом месту Сечањ и субјектима који носе бреме живота у родном месту – прича и тема је за себе. Тражи једну дубљу и свеобухватну друштвену социолошку и добрим делом и економско финансијску разраду. Но, за потребе обележавања јубилеја ови подаци и ове анализе у доброј мери биле би сувишне и предмет су неке друге разраде.
Оно што треба навести свакако је чињеница да се идеја о раду на овом пољу реализовала Оснивачком Скупштином Удружења, једним нормативно правним документом где су прецизирани детаљи и начини рада. За генерације које долазе треба да остане као сазнајни део да је председник оснивачке Скупштине тог 28.06.1994. године био др Драгиша Слијепчевић, рођен у Сечњу, а за првог председника изабран је др Вучковић Рајко, рођен у Сечњу. Усвојеним Статутом прецизирана су тела и органи који носе одговорност у раду и који формирају потребна радна тела и комисије по одређеним питањима која се постављају у фокус ангажовања Удружења.
У функцији сазнајног, архивског и за генерације које долазе вреди записати и основне податке који се односе на оснивачку Скупштину, првог председника, Управни одбор и првог председника истог.
Оснивачи „Завичајног клуба Сечањаца“ из Сечња, са седиштем у улици Партизански пут бб били су:
1. Рајко Вучковић, рођен у Сечњу
2. Миленко Аћимовић, рођен у Сечњу
3. Др Драгиша Слијепчевић, рођен у Сечњу
4. Миро Попара, рођен у Сечњу
5. Ратко Новчић, рођен у месту Врањска
6. Милан Лисов, рођен у Сечњу
7. Мр Милован Вукоје, рођен у Сечњу
8. Мр Милан Радовановић, рођен у Сечњу
9. Милан Савовић, рођен у Сечњу
10. Нада Милошевић, рођена у Сечњу
11. Теодосије Мишић, рођен у Сечњу
Изабрани чланови Извршног одбора Завичајног клуба у првом мандату били су:
1. Др Рајко Вучковић, председник
2. Милан Лисов, члан
3. Миро Попара, члан
4. Мр Милован Вукоје, члан
5. Миленко Аћимовић, члан
6. Ратко Новчић, члан
7. Нада Милошевић, члан
8. Обрад Милошевић, члан
9. Влајко Вујовић, члан
10. Војо Вукоје, члан
11. Слободан Шаренац, члан
12. Драган Попара, члан
13. Жарко Милићевић, члан
14. Радоје Милићевић, члан
15. Дуња Радмиловић, члан
А ШТА ЈЕ ТО ШТО ЈЕ КАРАКТЕРИСАЛО РАД У НАВЕДЕНОМ ПЕРИОДУ?
Најкраћи резиме би пошао од констатације да је то опсег ангажовања који је одређен самим циљем и основним настојањем Удружења – помоћ, савет, сугестија да се оствари блискост, да се подрже и реализују основни циљави који могу довести до квалитетнијег живота у свом месту, непосредно ангажовања на институционалном нивоу да се одређеним пословима и планским пројектима пружи адекватна логистика преко појединаца који су својим радом стекли ауторитет на ширем друштвеном плану – а без бојазни да смо можда нескромни – Сечањ и Сечањци никада нису оскудевали у том делу.
У овом делу долазимо до дела који често није довољно видљив, нема иза себе конкретан појединачни допринос, али, има један специфичан начин удела у значајним пројектима и значајним објектима које је Сечањ добио управо на бази те колективне логистике, осећаја припадности и заједништва чији је један именитељ – Сечањ и жеља да се свом месту пружи сва могућа помоћ, у границама могућности и у границама које су одређиване од стране свеукупних кретања у друштву, друштвеним променама и кретањима на финансијском терену.
Конкретан рад и пуни допринос, у различитим облицима, од пројектне документације, добијања потребних сагласности, обезбеђења повољних извођача, финализације започетих активности, део је који су изнели завичајци који су били ту да својим радом, својим ауторитетом и оствареним пословним успесима свом месту донесу, по многим мерилима капиталне објекте који се траже у локалним срединама какав је Сечањ. Поглед на Дом културе Сечањ, на Ловачки дом, на богат књижни фонд у Библиотеци, на Храм Светог Димитрија и Парохијски дом, на комплекс Фудбалског клуба „Билећанин“ и Рукометног клуба „Херцеговина“ и велелепно постављену Халу спортова која ће добити свој финални део, значајно ангажовање на решавању проблема изградње и завршетка канализације, богатство скулптура које носе квалитет који мало која „мала средина“ има, јасна је слика да се све то могло остварити и постићи више него наглашеним ангажовањем управо појединаца чије је везивно ткиво баш та и таква организација постављена као Удружење, као Завичајни клуб Сечањаца. А оно што краси сав овај део – то су појединци који никада себе не постављају као истакнуте, као заслужне и који истичу свој лични допринос. Вредност је то коју би требало поштовати и даље је неговати и развијати – сви смо и сви би морали бити на истом задатку као колектив.
Један од појавних и видљивих постигнућа садржан је у културним манифестацијама које су у себи објединиле многе ствари које су биле присутне у циљу укључивања младих, у ангажовању помоћи КУД – у, спортским организацијама, развијању односа сарадње са надлежним органима МЗ – е и локалне самоуправе, у реализацији приоритетних потреба места – почев од уређења месног гробља, подизања свести на пуном значају Храма Светог Димитрија, парохијског дома и низ других активности које често нису ни довољно видљиви или препознати. Са овим активностима до пуног значаја постављено је и обележавање датума колонизације, значаја Митровданских и Видовданских сусрета, дружењу младих са пријатељима из подручја из којих су њихови преци, да не забораве свој и корен свог народа.
У настојању да се рад оствари на што ефикаснији начин радa Удружења добио је и своју организациону форму кроз образовање основних облика организовања – Подружница које су на свој начин оснажиле рад удружења, добијен је један динамичан и синхронизован рад, јака седишта постала су „ближа“, добило се на потребној масовности, на квалитету повезивања Сечањаца из различитих делова, добили су се кадрови који имају свој интегритет и идентитет, добио се оквир за повезивање младих, Сечањ добија карактеристике својственог глобалног амбијента. Све су то аргументи који иду у прилог наведеним основним циљевима Удружења – без или са дозом патетике како би то појединци оценили – пламен Ијубави према родном месту и према историјској баштини Сечањаца рођених у овим крајевима према својој постојбини и свом Сечњу – није се угасио. Знамо где смо и шта радимо, али, знамо и ко смо и одакле смо. И то не често знамо и да искажемо. Тако је било ових 25 година. Желимо да нове генерације своје активности и свој рад, у овој или сличној форми наставе, за почетак, бар исто толико.
Текстуално уобличавање
Братислав Шуловић
